Details, Fiction and Reinkarnacija
Details, Fiction and Reinkarnacija
Blog Article
Sanga Bude je še naprej rasla med njegovimi prvimi romanji po severni Indiji. Zgodnja besedila pripovedujejo o tem, kako je Asadži spreobrnil Budove glavne učence, Sāriputa in Mahāmogalāna, ki sta bila učenca skeptičnega šramana Sañdžaja Belaṭiputa.[163][164] Prav tako pripovedujejo o tem, kako se je Budin sin Rahula pridružil svojemu očetu kot menih, ko je Buda obiskal svoj rojstni kraj Kapilavastu.
Materijalno tijelo je beživotno iako predstavlja kompleksni aranžguy sačinjen od fizičkih elemenata. Duša je iskra života koja dolazi od Vrhovnog života, Boga.
Kao kada kupujemo novi automobil, tako i dobivanje novoga tijela ovisi o našoj kupovnoj moći. Materijalna priroda odgovara na naše zahtjeve i želje, naša djelovanja u ovom životu i prema tome nam priprema iduće tijelo.
Posljednjih godina sve više ljudi počinje vjerovati u reinkarnaciju. Neki čak tvrde da je reinkarnacija prvo bila kršćanska doktrina i da su je crkvene vlasti izbrisale iz Biblije neko vrijeme nakon smrti apostola.
Ove religije vjeruju da je ova reinkarnacija ciklična i beskrajna Saṃsāra, osim ako steknemo duhovne uvide koji završavaju ovaj ciklus koji vodi do oslobođenja.[3][20] Koncept reinkarnacije se u indijskim religijama smatra korakom koji započinje svaki "ciklus besciljnog lutanja, ili ovozemaljskog postojanja",[three] ali onaj koji predstavlja priliku za traženje duhovnog oslobođenja kroz etički život i razne meditativne, jogske (marga), ili druge duhovne prakse.
Ajatasatu obožuje Budo, reduction iz Bharhuta stupe v Indijskem muzeju, Kalkuta Po mnenju J. S. Stronga naj bi se po prvih twenty letih svojega učiteljevanja sčasoma ustalil v Sravastiju, prestolnici kraljevine Kosala, in svoja kasna leta večinoma preživel v tem mestu.[169]
Na podlagi filoloških dokazov indolog in strokovnjak za Pali Oskar von Hinüber pravi, da so nekatere palijske sutre ohranile zelo arhaične krajevne nazive, sintakso in zgodovinske podatke iz časa Budove življenjske dobe, vključno z Mahāparinibāṇo sutro, ki vsebuje podroben opis zadnjih Budinih dni.
To se jedinstvo događa ugradnjom u Krista i Crkvu po krštenju, duhovnim rastom po ostalim sakramentima i sredstvima milosti (molitvom, pokorom, dobrim djelima). Naša vjera uči da će o uskrsnuću mrtvih Bog izvesti na svim ljudima ono što je u uskrsno jutro ostvario na svome Sinu. U vječnosti će uskrslo tijelo izabranika biti slično uskrslu Kristovu tijelu (II. lionski sabor, godine 1274.).
Su reinkarnacijos mintimi susiduriama ir kitose religijose bei kultūrose: gnosticizme ir manicheizme pirmajame amžiuje po Kristaus, taip pat keltų ir kinų tradicijose.
The Venda of southern Africa believe that, when a person dies, the soul stays near the grave for a short time and then seeks a brand new resting position or another system—human, mammalian, or reptilian.
Iako većina denominacija unutar hrišćanstva i islama ne veruje da se pojedinci reinkarniraju, određene grupe unutar ovih religija razmatraju reinkarnaciju; ove grupe uključuju glavne istorijske i savremene sledbenike katarizma, alavita, druza[nine] i rozenkrojcera.[ten] Istorijski odnosi između ovih sekti i verovanja o reinkarnaciji koja su bila karakteristična za neoplatonizam, orfizam, hermetizam, manihenstvo i gnosticizam rimskog doba, kao i za indijske religije, bili su predmet novijih naučnih istraživanja.
Tradicionalne biografije Gautame pogosto vključujejo številne čudeže, znamenja in nadnaravne dogodke. Značaj Bude v teh tradicionalnih biografijah je pogosto popolnoma transcendentnega (Skt. Lokotara) in izpopolnjenega bitja, ki ga vsakdanji svet ne obremenjuje. V Mahāvastu naj bi v here mnogih življenjih Gautama razvil nadzemeljske sposobnosti, med drugim: neboleč porod, zasnovan brez spolnega odnosa; ni potrebe po spanju, hrani, zdravilih ali kopanju, čeprav se ukvarjajo s tem "v skladu s svetom"; vsevednost in sposobnost "zatiranja karme".
Buda je usvojio ideju preporađanja iz starije indijske religije. Budizam se suočio sa teškoćom prilikom pomirenja verovanja u preporađanje sa doktrinom anatte (nepostojanja sopstva).[33] Međutim, u budizmu nema selidbe duša iz jednog života u drugi. Kada čovek umire, njegovo telo, osnova njegove psihe, raspada se, i tako psihički život se završava.
Glede na palijska besedila je Buda kmalu po nastanku sange odpotoval v Radžagaho, glavno mesto Magade in se srečal s kraljem Bimbisaro, ki je sangi podaril park z bambusovimi gaji.[162]
Report this page